Monika Maširević

Komentari čitalaca

Božidar Tomović, Novi Sad

Monika Maširević je knjigom „Preživeću” pobedila sopstveni poraz.

Zorica Sadžak, Sombor

Draga Monika, upravo sam pročitala Vašu knjigu. Dobila sam odgovore na pitanja za koja se nisam usudila glasno da pitam. Iste takve odgovore sam dobila čitajući knjige Vladete Jerotića i svetih otaca Tadeja i Nikolaja. Vera i ljubav su najjača zvezda vodilja u životu. U vašoj knjizi se provlači jedna bitna osobina svih vernika, a to je TRPLJENJE (trpeljivost u svakom smislu) koje proizilazi iz ljubavi i vere (a upravo o tome govore otac Tadej i Nikolaj, i uopšte svi sveti Oci). Takođe, Vladeta Jerotić u svojim izlaganjima govori koliko je bitno spoznati sebe i delati po svojoj volji, iskreno, iz srca i ne povređivati druge. Sve to sam je spoznala „između redova” onoga što je napisano.

Želim Vam, da istrajete na Vašem putu! Svako dobro!

Sanja Đorđević, Novi Sad

Draga Monika, neću ti persirati jer si mi poklonila deo svoje duše. Veoma sam zahvalna za priliku da pročitam i proživim hodočašće, ne spavajući do kasno i razmišljajući o iskušenjima kroz koje si prolazila. Verujem da je bio izazov ogoliti najtananiji deo sebe za javnost, ali to pokazuje izuzetnu hrabrsot. Divim se tvom putu i želim ti da nastaviš tamo gde si stala. Hvala od srca.

Olga Blanarik Šade, Novi Sad

… Ovaj duhovni životni put, pun neobičnih iskustava, tako iskreno, toplo i ljudski napisano da dodiruje dušu čitalaca, jednostavno Moniku svrstava u putopisca koji zaslužuje čak i da se ekranizuje to delo. Tu je utkano njeno znanje kulture, vere, istorije, duhovnosti, geografije i ostalih atributa, koje ona sa puno ljubavi prenosi na svojstven, duhovit i veoma pitak način.

Volela bih da čitam još toga iz istog pera, slušam predavanja, jer nijedno nije bilo isto, mada je tema Indija…

Pročitajte ceo komentar (esej) „Dama sa crvenim koferom”

Rada Dželetović, Novi Sad

Za Andrića je slovilo da je bio zakopčan. Nasuprot Andriću, naša Monika je odlučila da se otkopča. Verujem, da se predomišljala što se i vidi iz njenog post skriptuma na kraju knjige. S obzirom da Moniku poznajem dosta dugo, ona ne bi trebalo da ima bilo koji razlog za predomišljaj, jer se radi o krajnje odgovornoj, odanoj i organizovanoj osobi kako prema najbližoj porodici tako i prema svojim prijateljima.

Naprosto poseduje tu retku poslovičnu osobinu, koju, najverovatnije, nosi kao genetski kod, u što sam se uverila kada sam upoznala njene sjajne roditelje i brata Karla.

Tako skromni, unapred dobri ljudi, nenametljivi, danas su prava retkost. Za njih ja pa ja ne postoji. Njen suprug Steva kao fitopatolog svetskog kalibra boravio je u Indiji više od 50 puta pa me čudi da nije imao više sluha da joj da jači vetar u leđa za njeno tako željno hodočašće u tu živopisnu, koloritnu i nikad dovoljno istraženu zemlju kako Monika kaže “Moju Indiju”.

Monika nije ostavila porodicu „na pola puta” već je sve pripremila i organizovala kako bi s čistom savešću krenula na svoje hodočašće. S takvom savešću je i uspevala da istraje i prevaziđe sve prepreke, izazove, a ponekad i nesporazume s Pavelom, vođom ekspedicije.

Ono što posebno cenim kod Monike je što ume da bude „iznad situacije”, da prašta, da nikad ne odustaje i da je lišena svake sujete.

O knjizi ne bih govorila dok je ne pročitam još jednom, jer naš sjajni Slobodan Selenić je rekao da se o knjizi ne izjašnjava dok je ne pročitate drugi put. Nadam se da ću to učiniti pre nego što Monika izda drugu knjigu.

Maja Brnović, Beograd

Draga Monika!

Upravo sam pročitala Vašu knjigu. Savršena je.

Zaista, osećam kao da sam i ja mogla sve to da osetim, čujem i vidim. Naravno, pojavila mi se želja da jednog dana i ja realno to doživim, odnosno odem i posetim Indiju. Bez obzira što nisam toliko vezana za religiju i hinduizam kao Vi, žarko bih želela da posetim Indiju. Pomolite se za mene da mi se ta željica ostvari…

Samo nastavite sa pisanjem, imate baš divan (po mom ukusu) stil pisanja, plastičan i realan. I moram Vam priznati DA STE HRABRI, svaka Vam čast za sve što ste doživeli i preživeli.

Veliki zagrljaj od mene, svako dobro i još puno putovanja i lepih knjiga kao što je ova.

Ružica Borišev, Novi Sad

Mislim da bi svi koji žele da idu u Indiju da hodočaste, trebali, tj. MORALI da pročitaju Monikinu knjigu pa tek onda da se zapitaju da li to i dalje žele i da li to mogu da izvedu.

Monika prelazi jedan težak i mukotrpan hodočasnički put od nekoliko hiljada kilometara ostajući verna svom stilu dame s crvenim ružom bez obzira na smrad, nehigijenu, znoj, bolove, buku. Zašto ova žena to radi? Zašto se tako muči? ZATO ŠTO VOLI INDIJU.

Došla je na hodočašće, sve izdržala… i bila ponosna i srećna zbog toga. Sve vreme je nosila ljubav prema Indiji. To je najvažnija pouka — samo ako u sebi imate dovoljno ljubavi, možete sve to izdržati.

Preporučujem ovu izuzetno zanimljivu knjigu i čestitam Moniki na izdržljivosti i uspehu.

Slavica Bandobranski, Subotica

Iskrenost kojom autorka piše daje ovoj knjizi posebnu draž. Čitajući knjigu, mogla sam i sama da osetim put vere, nade, ljubavi, borbe i radosti koji je autorka prošla; kao i dosegnuti mir, bliskost sa bogom i lično preispitivanje. Opisi u knjizi su toliko verni da sam i sama proživela i osetila svu šarolikost puta kojim je Monika istrajno prolazila.

Goran Gogi Vuk, Sombor

U knjizi je ispričan lični putopis autorke, koja je prešla 10.000 km, koji sam, čitajući ovo književno delo, prešao i ja, ali u kućnoj varijanti udobno zavaljen u fotelji. Delo je upečatljivo, verodostojno, bez make–upa, nadasve iskreno, nadahnjujuće i ohrabrujuće, sve sa porukom prisutnog preispitivanja i borbe sa samom sobom unutar sopstvenog bića autorke. Nakon ove knjige, teško mi je da nađem drugu koja će biti isto toliko dobra. Zato je preporučujem čitaocima svih uzrasta.

S.P. Novi Sad

Knjiga je topla, nežna i istinski intimna.

Snažna deskripcija svojim plastičnim, likovnim, čulnim, misaonim i proživljenim detaljima lako pronalazi put do srca znatiželjnog čitaoca. Autor, čini se, ima snažan osećaj za meru činivši tekst saznajnim, ali ne i propovednim; zabavnim, ali ne i komedijaškim. Tkanje teksta je motivaciono i govori o svemu onome što radoznalac prolazi pre i posle dugog, saznajnog i spoznajnog putovanja, pokušavši da i samog čitaoca podstakne na sličan podvig ka otkrivanju sveta i sebe samog. Knjiga „Preživeću” je jedno pitko, ali ne i lako štivo koje ni po čemu nije trivijalno i koje niz dušu klizi kao čašica dobrog dižestiva. Čita se u dahu, sa zadovoljstvom i osmehom.

Dragan Petrović, Novi Sad

Hvala na iskustvu i informacijama o jednom svetu koji me je uvek impresionirao svojom kulturom, religijom i običajima. Dao Bog da opet odeš u Indiju.

Radojka Tmušić Stepanov, Novi Sad

U jednoj fado pesmi postoji ovaj stih: vreme stoji — mi smo prolazni. Tako ja imam utisak da Indija i njena civilizacija stoje, a da drugi prolaze. To isto mislim i o Kini i Rusiji. Zato me ne čudi što ste Vi, gospođo Monika, sa svojom pronicljivošću i visprenošću, i osećajem za lepo i neobično, zavoleli Indiju.

Ne znam kako i kada ste stali na put koji Vas je odveo do Indije, ali sam sigurna da to nije nimalo slučajno, da se o tome postarao Onaj koji se o svemu i svima nama stara. Na tom putu Vi otkrivate mnogo novog, ali sam sigurna da i taj put otkriva Vas sebi samoj, do te mere da se ponekad iznenadite otkud Vam ta snaga, otkud Vam toliko jasnih misli, otkud Vam tolika dobrota i sposobnost da jasno razlučite dobro od onoga što to nije.

Marija Hodonicki, Srbobran

Uživam u vašoj knjizi. Toliko ste lepo sve opisali da se, čitajući, osećam kao da sam i ja u Indiji. Osećam čak i neke mirise, vidim i osećam opise vaših stanja negde unutar sebe.

Tina Verbovski, Sombor

Čitala sam neke odlomke iz tvoje knjige. Oduševljena sam kako pišeš — lako, tako jednostavno, a opet slikovito i bogato rečeno, osećajno, nekim mojim rečnikom. Dopala mi se priča kada nisi više imala mobilni telefon, pa kada si pomilovala kravu. Jedva čekam da pročitam celu knjigu.

Mira Lončarević, Novi Sad

Uživam čitajući i sve mi je žao što sam pri kraju.

Snežana Lekan, Beograd

Čitam sa uživanjem i divim se vašoj hrabrosti i odlučnosti.

Violeta Petreš, Smederevo

Knjiga je stvarno fenomenalna. Toliko puno divno opisanih detalja da čovek tačno čitajući ima utisak da je tamo, u Indiji i da sve doživljava kroz tvoje oči.

Milena Lela Vučković, Novi Sad

Knjigu sam pročitala sva puta tokom ležanja u krevetu. Mogu samo da ti kažem BRAVO. Dok sam je čitala, zamišljala sam te u svakom opisanom trenutku. Sva ta tvoja upornost mi je davala snagu da i ja to mogu. Kada sam ustala iz kreveta, kada sam taksijem otišla kod doktora, kada sam peške otišla do prodavnice u sebi sam govorila: „Možeš ti to, Lelo, kao što je mogla i Monika”.

Mislim da sam je čitala u pravom trenutku i puno mi je pomogla da se ponovo podignem na svoje noge. Hvala ti što si me psihički ojačala.

© 2020 Monika Maširević | Knjiga „Preživeću: avanture s hodočašća u Indiji” | Atelje „Maširević” Web design & development Tacit